Sunday, March 30, 2014

Dr Klaus Groh - Signalismus; mehr als nur Ein-Ismus, Клаус Грох - СИГНАЛИЗАМ: ВИШЕ ОД САМО ЈЕДНОГ – ИЗМА


Dr Klaus Groh

 

Signalismus; mehr als nur Ein-Ismus


Schon längst gibt es den Generationswechsel . Signal ist älter als eine Menschengeneration. 1973 stand auf der Umschlagseite der ZS SIGNAL  ein poetisches Werk von mir  „SAND!“ und da war ich bereits mitten drin im signalistischen Geschehen. SIGNALISMUS ist mehr als nur !“einfach“ Kunst, oder Literatur oder Poesie oder sogar Soziologie. SIGNALISMUS ist alles zusammen und jedes für sich im Zusammenhang mit dem anderen. Obgleich es etwas ganz neues war, für mich war es nur manifestierte Selbstverständlichkeit. Nur so kann das weite Feld der kreativen Aktivitäten, wenn man sie wirklich ernst nimmt, formuliert, verstanden und praktiziert werden. Miroljub Todorovic ist einen Weg beschritten, der der damaligen Zeit voraus ist und auch noch lange Zeit absolute Avantgarde bleiben wird. Nur so kann und wird es weiter gehen.

Die Welt besteht aus Zeichen, Signalen. Malen, Hinweisen, Symbolen, Blitzen und Momenten,: kurz, treffend, wirksam und weiterweisend.

Wie ein Sammeltrichter kamen vor ca. 30 Jahren aufgeschlossene Künstlerinnen und Künstler über diesen signalistischen Sammelort zusammen. Marina Abramovic, Bogdanka Poznanovic, Walter Focke,  Anna Banana,  Marek Koniescny und viele andere. Kontinente kamen sich näher, Entfernungen rückten zusammen - es gab noch kein  Internet und noch keine e-mail; Die IAC (international artists’ cooperation), das erste Network überhaupt, wurde gegründet , das Mailing-System wurde stärker benutzt und  mehr aktiviert denn je. Es entstanden weltweit Knotenpunkte der Kunstkommunikation. Belgrad war  immer einer der ersten intensiv kooperierenden Zentren.  Signale wurden gesetzt. Etwas Neues wurde geboren. Signalismus per Correos, Mailings; Postale, - die Mail-Art gab es noch nicht, sie war noch  in den Kinderschuhen. 

Gearbeitet wurde kreativ weltweit. „Nur wer kreativ ist, lebt“  und „try is life“  und  „Mail Art   not Jail Art“,  das waren Slogans, die ihren Sinn nie verfehlten. Sie gelten heute wie je zuvor.

1987 entstand etwas bewegend Spektakuläres. Die BLACK PANEL WORLD FOUNDATION  wurde in Edewecht und Hamburg (Deutschland) gegründet. Wieder war Miroljub Todorovic einer der ersten, der eine konstruktive Zusammenarbeit nicht nur versprach, sondern auch praktizierte. Die Idee war, Kunstwerke oder dokumentierte Relikte von Aktionen und Events  nach den jeweiligen Ausstellungen auf Mikrofilme zu bannen und als  interplanetarische Flaschenpost ins Universum zu schicken,  damit sie dort von Findern und Entdeckern fremder Zivilisationen aufgefischt und als  irdisches Kulturgut bestaunt werden können.

Alle Ideen und Gedanken um den SIGNALISMUS herum begleiteten nicht nur die jeweiligen NEWS der Kultur, sondern SIGNALISMUS hat ständig und immer aktiv und konstruktiv zum  Fortbestand aller Ideen beigetragen.

Die Mail Art , die  Correspondence art und fast alle Rand- und Rahmenerscheinungen der Avantgarde finden sich im SIGNALISMUS wieder. Daß die visuelle & konkrete Poesie als fast übergreifende künstlerische Spielform hier auch ihren festen Platz hat, beweisen die vielen Publikationen , die über Miroljub Todorovic und seine Freundesgruppe weltweit publiziert worden sind und ständig publiziert werden.
Januar 2000


На Растку објављено: 2007-10-21





Др Клаус Грох


СИГНАЛИЗАМ: ВИШЕ ОД САМО ЈЕДНОГ – ИЗМА



Одавно се већ догодила смена генерација. Часопис „Сигнал“ је старији од једне људске генерације. Године 1973. је на насловној страни СИГНАЛА било моје поетско дело “SAND! (песак!) и тад сам се налазио усред сигналистичког догађаја. СИГНАЛИЗАМ је више од неке „просте“ уметности, или литературе, или поезије, или чак социологије. 

СИГНАЛИЗАМ је све то заједно и све то само за себе у контексту са другим. Иако је представљао нешто сасвим ново, за мене је он значио само манифестовано подразумевање. Широко поље креативних активности, ако се заиста узме озбиљно, могу се једино тако формулисати, разумети и практиковати. Мирољуб Тодоровић је кренуо путем који је тада био далеко испред свог времена и који ће још дуго времена представљати апсолутну авангарду. Једино се тако може ићи и једино ће се тако напредовати.

Свет се састоји од знакова, сигнала. Белези, ознаке, симболи, флешеви и моменти: кратко, прецизно, делотворно и попут путоказа.

Пре тридесетак година отворени уметници су се окупили око овог сигналистичког сабора. Марина Абрамовић, Богданка Познановић, Валтер Фоке, Ана Банана, Марек Коњечни и многи други. Континенти су се приближили један другоме, раздаљине су се смањиле – а још није постојао ни Интернет ни e-mail; основан је IAC (International Artists Corporation), први Network, систем мејлинга се користио и активирао више него икада. Настала су у целом свету чворишта уметничке комуникације. Београд је увек био један од првих центара са интензивном сарадњом. Сигнали су слати. Рођено је нешто ново. Сигнализам per Correos, Mailings, Postale – Mail art још није постојао, још се налазио у повоју.
По целом свету се радило креативно. „Само ко је креативан, тај је жив“ и „try is life“ и „mail art not jail art“, то су били слогани који никад нису промашили свој циљ. Данас су исто толико актуелни као и раније.

Године 1987. појавило се нешто истински спектакуларно. У Едевехту и Хамбургу (Немачка) је основана BLACK PANEL WORLD FOUNDATION. Опет је Мирољуб Тодоровић био један од првих који своју конструктивну сарадњу није само обећао већ је и практиковао. Идеја је била да се уметничка дела или документовани реликти акција и догађања након изложби сниме на микрофилмове и пошаљу у космос као интерпланетарна порука у боци са циљем да је тамо пронађу представници страних цивилизација и препознају као културно добро планете Земље.

Све идеје и мисли у вези са СИГНАЛИЗМОМ пратиле су не само NEWS културе, већ је СИГНАЛИЗАМ непрекидно и увек активно и конструктивно доприносио даљем опстанку свих идеја.

Mail art, Correspondence art и скоро све оквирне појаве авангарде огледају се у СИГНАЛИЗМУ. Да је визуелна & конкретна поезија као готово свеобухватна уметничка форма и овде заузела чврсту позицију доказују многе публикације које су широм света објављене и још увек се објављују о Мирољубу Тодоровићу и групи његових пријатеља.


Превео с немачког
Златко Красни
Јануара 2000.

Објављено у часопису Књижевност, бр. 7-8-9, 2001 и у сепарату Сигналистичка утопија, Београд, 2002.

No comments:

Post a Comment