Годехард Шрам - Сигнал – интернационална ревија за сигналистичка истраживања

 

Годехард Шрам

 

Сигнал – интернационална ревија за сигналистичка истраживања, Београд 1970.

Godehard Schramm


Однедавно у југословенској литератури јављају се извесне експерименталне тенденције. Заједно са „западним“ иницијативама оне су биле показане у изборима Галерије 212 (Београд 1968) и Рок (Београд 1969). У међувремену, међутим, издвојио се један самостални покрет: сигнализам Мирољуба Тодоровића, чије су се обе публикације појавиле 1970, као сигналистичко издање интернационалног часописа Сигнал. 

Сигналистичка поезија свесно искључује реч као носиоца комуникације и уводи слова као главно изражајно средство. Природно – сигнализам се ту ослања на искуства конкретне и визуелне поезије – али Тодоровић иде још даље: он саставља текстове помоћу компјутера, при чему компјутер користи као ванлитерарни конструкциони фактор, и тиме омогућава његову примену у уметничком стваралаштву. Визуелни ефекат ове поезије ослобођен је категорије садржаја. У радовима се истовремено појављују мултидимензионални акценти.

Сигнал број 1, који поред многих прилога западноевропских песника по први пут представља више југословенских аутора експерименталне поезије, приказује нову фигурацију песме у којој се преплићу знаци филмске „објективности“, статичке слике, компјутерска математика и елементи поп-арта. Свесно увођење ликовног омогућава лакше перципирање „текстова“. Зоран Поповић, Слободан Вукановић, Неша Париповић и Влада Стојиљковић припадају овом широком спектру. Сам Тодоровић претвара формуле хемијских супстанци у визуелне творевине преузимајући основне функције егзактних информација и посредством компјутерског пермутирања ствара нове „информације“ које надрастају егзактне функционалне склопове. Поред најпознатијих југословенских часописа Сигнал отвара нове хоризонте који се јасно могу уочити; нарочито је видљива повезаност са „акцијама“ и истовремено је подстакнута критика чисто естетских текстова. 

Нови покрет сигнализам, који је заснован на поетским сигналима, указује тако и на нефункционалне сигнале наших „информација“ који се камуфлирају као нужна актуалност. Часопис Сигнал постаје медијум визуелне критике и оних импресионистичких песама које се, иначе, могу читати у мноштву југословенских часописа.

(Literatur und Kritik, број 61, Беч, 1972)

Превела с немачког О. Петровић


Објављено у књизи „Сигнализам у свету“, Београд, 1984.
На Растку објављено: 2008-08-04